Misailović, Jovana and Banzić, Marija (2018) Institucionalni okvir zaštite bezbednosti i zdravlja na radu i njegov značaj za borbu protiv radne eksploatacije. In: Pravni i institucionalni okvir borbe protiv radne eksploatacije: zbornik studentskih radova. Astra, Beograd, pp. 249-264. ISBN 978-86-84889-20-3 (PDF)
Text
2018 - Institucionalni okvir zaštite bezbednosti i zdravlja na radu i njegov značaj za borbu protiv radne eksploatacije.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (4MB) |
Abstract
U cilju zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, Republika Srbija donela je posebne zakone i ratifikovala konvencije Međunarodne organizacije rada kojima se garantuje zaštita zdravlja i bezbednosti na radu. Aktivnošću Inspektorata za rad, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Saveta za zdravlje i bezbednost na radu, Udruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, Službe medicine rada, kao i određenim aktivnostima Socijalno-ekonomskog saveta, Republika Srbija nastoji da sprovodi adekvatan nadzor nad primenom merodavnih propisa, kao i da doprinese njihovoj delotvornoj primeni i dobrom funkcionisanju sistema zaštite bezbednosti i zdravlja na radu. Glavni problem sa kojim se Republika Srbija suočava kada je reč o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu jeste broj povreda na radu, koje za posledicu nekada imaju i smrtni ishod, pogotovo u oblasti građevinarstva i industrije, kako pokazuju izveštaji Inspektorata za rad i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Upravo ove dve grane privrede jesu one, u kojima se beleži i najveći broj radnika `na crno`. Radnici `na crno`, koji u nedostatku boljih mogućnosti za rad ili, u slučaju radnika migranata i iz straha od deportacije, pristaju na nebezbedne uslove rada, jesu posebno ranjiva kategorija radnika, čiji nivo zaštite gotovo i da ne postoji. Kako bi se radna eksploatacija, koja u godinama migrantske krize predstavlja ne tako retku pojavu, sprečila, potrebno je adekvatno izgraditi i razvijati normativni, a potom i institucionalni okvir zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. U skladu sa tim, neophodno je rasteretiti Inspektorat za rad, pre svega zapošljavanjem većeg broja inspektora za rad ali i tako da se nadležnost za sprovođenje nadzora nad primenom zakonodavstva o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu podeli, kako bi se jednako uključili i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Udruženje za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, Savet za bezbednost i zdravlje na radu, ali i Služba medicine rada čija je aktivnost na ovom polju posebno isticana u ratifikovanim konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada. Činjenica je da su gotovo sve institucije nadležne za sprovođenje nadzora nad zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu preokupirane identičnim zadacima, što dokazuje i Akcioni plan za sprovođenje strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za 2013-2017. godinu.
Item Type: | Book Section |
---|---|
Additional Information: | COBISS.SR-ID 515333553 |
Subjects: | Radno i socijalno pravo |
Depositing User: | Aleksandra Višekruna |
Date Deposited: | 05 Apr 2022 15:56 |
Last Modified: | 05 Apr 2022 15:56 |
URI: | http://ricl.iup.rs/id/eprint/69 |
Actions (login required)
View Item |