Sloboda veroispovesti u jurisprudenciji evropskih ustavnih sudova

Đurić, Vladimir (2012) Sloboda veroispovesti u jurisprudenciji evropskih ustavnih sudova. Institut za uporedno pravo, Beograd. ISBN 978-86-80059-80-8

Text 2012-Sloboda-veroispovesti-u-jurisprudenciji-evropskih-ustavnih-sudova-Đurić.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

U ovoj knjizi autor analizira shvatanje slobode veroispovesti, njeno uređenje i primenu, kroz dat je pregled uređenja slobode veroispovesti u međunarodnim aktima i nacionalnim ustavima. Od međunarodnih akata prikazano je uređenje slobode veroispovesti u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. a kasnije su izložene i ustavne odredbe država čijih je ustavnih sudova jurisprudencija analizirana. Reč je o SR Nemačko, Austriji, Italiji, Španiji, Mađarskoj, Sloveniji, a na odgovarajućim mestima u radu izložena je i relevantna sudska praksa organa nadležnih za kontrolu ustavnosti Francuske, Bugarske, Rusije, Makedonije i Hrvatske. U drugom delu izloženo je shvatanje sadržine i suštine slobode veroispovesti u jurisprudenciji ustavnih sudova. Ustavni sudovi su široko shvatali slobodu veroispovesti određujući je kao jednu od osnovnih sloboda koja čini fundamentalnu vrednost ustavnog poretka. Zasnivajući svoje shvatanje na ustavnim odredbama ustavni sudovi su izričito isticali da sloboda veroispovesti podrazumeva individualno pravo, ali ima i kolektivni aspekt odnosno da se uživa u zajednici sa drugima. U trećem delu rada razmotrena su shvatanja ustavnih sudova o odnosu između države i crkava i verskih zajednica. Pre razmatranja slobode veroispovesti kao individualnog prava i uživanja slobode veroispovesti u zajednici, autor je u četvrtom delu sagledao, kao prethodno pitanje, određenje religije u jurisprudenciji ustavnih sudova. Iako samosvesti igra značajnu ulogu u razvoju slobode veroispovesti, autor u ovom delu knjige zapaža i ističe da su ustavni sudovi bili mišljenja da nije bilo dovoljno da neko svoje delovanje predstavi kao vođeno ili obavezano verom već da tvrdnja mora da bude verodostojna.

Actions (login required)

View Item