Bezbradica, Anja (2015) Pravna priroda arbitražnog rešenja u radnom sporu u Republici Srbiji. Sveske za javno pravo (6). pp. 85-92. ISSN 2233-0925
Text
Sveske_za_javno_pravo_broj_22 - Bezbradica.pdf Download (796kB) |
Abstract
Pravo na zaštitu prava iz radnog odnosa zaposlenom jemči Ustav Republike Srbije1 (Ustav). Takođe, članom 22 Ustava svakom je zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu. U Republici Srbiji su nekoj vrsti žalbene kontrole podvrgnute odluke svih državnih ili nedržavnih organa ili organizacija koje odlučuju o pravu pojedinca. Sve, osim rešenja arbitra u radnopravnom sporu pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova (Agencija). Izvor problema je činjenica da ni teorija ni praksa (a zakon je nejasan), nisu dale odgovor na pi- tanje šta je arbitar u radnom sporu u pravu Republike Srbije i u kakvom je odnosu prema Agenciji — da li je u pitanju državni službenik zaposlen u institucionalnoj arbitraži čiji je osnivač Republika Srbija, ili je arbitar u radnopravnoj arbitraži samostalan i nezavisan organ. U prvom slučaju govorili bismo o svojevrsnom specijalizovanom državnom sudu, dok bi u drugom slučaju bila reč o pravoj arbitraži, dakle — samostalnoj i nezavisnoj nedržavnoj instituciji koja vrši funkciju presuđivanja na osnovu sporazuma stranaka. Od odgovora na pitanje šta je arbitar i kakav je njegov odnos prema državnoj organizaciji — Agenciji — zavisiće odgovori na mnoga značajna pitanja.
Item Type: | Article |
---|---|
Uncontrolled Keywords: | pravo, arbitraža, radni sporovi |
Subjects: | Arbitraža Radno i socijalno pravo |
Depositing User: | Aleksandra Višekruna |
Date Deposited: | 23 Jun 2022 13:13 |
Last Modified: | 24 Jun 2022 10:42 |
URI: | http://ricl.iup.rs/id/eprint/1186 |
Actions (login required)
View Item |