Savremene bioetičke dileme i genetski inženjering – troroditeljski embrioni i GMO bebe

Čović, Ana (2023) Savremene bioetičke dileme i genetski inženjering – troroditeljski embrioni i GMO bebe. In: Uporednopravni izazovi u savremenom pravu - In memoriam dr Stefan Andonović. Institut za uporedno pravo; Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Beograd, pp. 515-529. ISBN 978-86-80186-99-3

Text 2023 - Uporednopravni izazovi u savremenom pravu - In memoriam Stefan Andonović - Čović.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (170kB)

Abstract

Život u 21. veku donosi nove pravne, ali i bioetičke i moralne dileme u sferama društvenog života koje su, osim sa pitanjima iz oblasti prava i medicine, usko povezane i sa pitanjima iz oblasti religije, filozofije, psihologije i sociologije. Pokušaj da šire sagledamo trenutna dešavanja i damo odgovor na aktuelne dileme i nedoumice u vezi sa temama zlo(upotrebe) različitih medicinskih tretmana koji se tiču života čoveka, njegovog zdravlja, potomstva, ali i smrti, predstavlja veliki izazov za sve ljubitelje multidisciplinarnih istraživanja, ali i obavezu da, kao pravnici, govorimo u ime nauke i trasiramo put budućim zakonskim rešenjima. Ozbiljnost te obaveze i dužnosti ne sme se potceniti, budući da pitanja surogat-majčinstva, vantelesne oplodnje i prava deteta da zna svoje poreklo (naročito u situaciji kada je donor nepoznat), donacije organa i eutanazije direktno i neposredno utiču na početak, odnosno na produžetak i kraj ljudskog života, a kada govorimo o medicinski asistiranim reproduktivnim tehnologijama, i na budućnost nerođenog deteta koja itekako može biti uslovljena (biološki, emotivno, psihološki) okolnostima pod kojima je ono došlo na svet. Kada govorimo o medicinski asistiranoj reprodukciji, brzina razvoja nauke u toj oblasti otvorila je, može se reći, Pandorinu kutiju pravnih i bioetičkih pitanja. Dok veliki broj feministkinja naglašava značajan i dominantan uticaj patrijarhalne sredine i kulture na formiranje i donošenje odluke žene da izloži sebe mnogobrojnim rizičnim i ne baš bezazlenim medicinskim tretmanima u svrhu realizacije majčinske uloge, čime biva potpunije prihvaćena od društvene zajednice koja i danas ženu bez potomstva ne vrednuje na isti način, većina pitanja ostaje bez odgovora i šireg društvenog konsenzusa, čemu doprinosi nedostatak znanja i informacija, pa stoga i kritičkog stava, ne samo među širim slojem stanovništva nego i u samoj naučnoj i stručnoj zajednici. Gde se nalaze granice između prava i ozakonjenja neprava i da li je usaglašenost jedne norme sa moralom i etikom nužna i neophodna da bi norma bila svrsishodna i u službi opšteg dobra ili je pravo danas, jasnije nego ikad pre, samo instrument i sredstvo za legalizovanje svake želje i hira čoveka i različitih interesnih grupa, pravno je, ali i filozofsko-teološko pitanje, na koje se mora odgovoriti. To naročito ako imamo u vidu pitanje troroditeljskih embriona – kombinovanje genetskog materijala tri osobe u svrhu dobijanja genetski zdravog deteta, jer je ta procedura danas legalna u nekim državama. Da li ljudsko dostojanstvo i pretpostavka o čoveku koji je subjekt prava isključuju mogućnost ozakonjenja eksperimentisanja, manipulisanja, eksploatisanja i čovekovog uništenja (fizičkog, duhovnog, emotivnog, finansijskog) ili su biotehnološki postupci sa ciljem poboljšanja čoveka, njegovih karakteristika i celokupnog kvaliteta života vrhunsko dobro i dostignuće savremenog doba koje kao takvo opravdava svođenje ljudskog bića na objekt prava?

Actions (login required)

View Item