Terorizam : međunarodni pogled

Zirojević, Mina (2014) Terorizam : međunarodni pogled. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-198-0

Text Terorizam- medjunarodni pogled.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (3MB)

Abstract

Reč autora Knjiga „Terorizam – međunarodni pogled“ nastala je na osnovu obimnog istraživanja u cilju izrade doktorske disertacije. Tekstu knjige se jednim svojim delom bavi evolucijom pojma nekonvencionalne bezbednosti od njegovog inicijalnog odvajanja od tradicionalne vojne koncepcije bezbednosti, usko povezane sa pojmom nacionalne bezbednosti, preko distinkcije između tvrde i meke bezbednosti, do koncepta humane bezbednosti koji je u upotrebu uveden seminalnim izveštajem Programa za razvoj Ujedinjenih nacija 1994. godine. Pokušala sam da iznesem argumente da je širenje domena humane bezbednosti uslovilo da ova kategorija apsorbuje gotovo celokupan obim ranije aktuelnog pojma nekonvencionalne bezbednosti, tako da je u savremenoj praksi, uobičajeno govoriti o humanoj bezbednosti kao grubom sinonimu pojmu nekonvencionalne bezbednosti. To radikalno širenje pojma humane bezbednosti istovremeno je dovelo i do sagledavanja bezbednosti kao sastavnog elementa ukupne društvene organizacije, čak i u onim njenim segmentima za koje se ranije sa razlogom moglo smatrati da nisu povezani sa bezbednosnom tematikom. Stoga je evolucijom ideje o nekonvencionalnoj bezbednosti strukturno izmenjena celokupna pojmovna mapa javne politike u savremenim demokratskim društvima. U knjizi sam se bavila i pitanjem o tome u kojoj meri je terorizam u savremenom akademskom i političkom diskursu postao zasebna pretnja locirana na razmeđu između konvencionalnih i nekonvencionalnih pretnji bezbednosti. Diskutovala sam o načinu na koji su teroristički napadi od 11. septembra 2001. godine, kao i vojni odgovor SAD koji je usledio, promenili shvatanje terorizma kao nekonvencionalne pretnje bezbednosti, naročito kada je reč o vojnom razmišljanju u sagledavanju mogućih odgovora. U knjizi se ukazuje na činjenicu da je pomeranje naglaska u shvatanju terorizma prema konvencionalnoj pretnji bezbednosti podložnoj vojnom odgovoru u stvari pojmovna rehabilitacija jednog starijeg shvatanja u literaturi koje datira od Edmunda Berka i političkih teoretičara iz vremena Američke revolucije. Značajan prostor je dat analizi načina na koje terorističke kampanje postaju međunarodnopolitička pitanja i odnosima između pozitivnopravno određenih atributa suvereniteta države s jedne, i operativnih indikatora sposobnosti države da ostvaruje suverenitet, s druge strane. Navedeni operativni indikatori u najvećem broju slučajeva uzimaju se kao kriterijumi za odlučivanje o tome da li bi neko unutrašnje pitanje trebalo da bude internacionalizovano. U teksu se dalje obrazlaže u kojoj bi meri terorističke kampanje na teritoriji neke države, mogle da budu predstavljene u međunarodnoj javnosti kao faktor ugrožavanja prava različitih grupa i, posebno, kao znaci da način unutrašnje raspodele političke moći u državi nije dovoljno funkcionalan i pravedno demokratski strukturisan. Primeri takvih interpretacija unutrašnjih terorističkih kampanja nisu retki u savremenim međunarodnim odnosima. Jedan od ključnih razloga za internacionalizaciju terorizma leži u činjenici da međunarodna javnost političko nasilje, a posebno terorizam (ukoliko se odvija tokom dužeg perioda, i ako država na njih reaguje ekstremnim i neuobičajenim represivnim merama), interpretira kao nedostatak kapaciteta države da na demokratski način održi unutrašnju bezbednost, što dalje dovodi u bilo faktičku, bilo i formalnu internacionalizaciju unutrašnjeg problema. Želela bih da se zahvalim svojoj porodici na strpljenju i velikoj i nesebičnoj podršci tokom pisanja ove monografije. Takođe bih želela da se iskreno zahvalim svom mentoru, prof. dr Draganu Simeunoviću što me je sigurnom rukom vodio kroz vrtloge nauke. Imala sam sreće što sam uspela da budem student profesora Simeunovića, koji je eminentan stručnjak u svojoj oblasti ne samo u Srbiji već u svetu, ali i koji ima ljudske kvalitete koji ga izdvajaju i čine toliko izuzetnim. Hvala i mojim recenzentima, prof. dr Radomiru Milašinoviću, prof. dr Draganu Simeunoviću i prof. dr Draganu Simiću, koji su ujedno i članovi moje komisije za odbranu doktorata na Fakultetu političkih nauka koji su uvek imali vremena za mene.

Actions (login required)

View Item