Neteritorijalna manjinska autonomija/samouprava, Knj.1. Neteritorijalna manjinska autonomija/samouprava u uporednom pravu

Đurić, Vladimir (2018) Neteritorijalna manjinska autonomija/samouprava, Knj.1. Neteritorijalna manjinska autonomija/samouprava u uporednom pravu. Monografija (170). Institut za uporedno pravo, Beograd. ISBN 978-86-80186-36-8

Text 2018-Neteritorijalna-manjinska-autonomija-Knjiga-I-Đurić.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

U ovoj monografiji autor analizira pravno uređenje i pravnu prirodu neteritorijalne manjinske autonomije samouprave u uporednom pravu. U prvom delu knjige autor razmatra koncept autonomije ukazujući na različita shvatanja tog pojma počevši od individualne i društvene autonomije, do ustavnoprannog poimanja teritorijalne i neteritorijalne autonomije. Posebna pažnja posvećena je sagledavanju autonomije u manjinskom diskursu. Drugi deo knjige posvećen je pojmu neteritorijalne autonomije. Posebno su analizirani istorijska i teorijska ishodišta te pojave, sagledani su različiti teorijski konteksti u kojima se pojam neteritorijalne autonomije pojavlјuje i obrazlaže i utvrđeni su različiti modeli i sadržine te pojave, počevši od personalne, preko kulturne, do funkcionalne neteritorijalne autonomije. U trećem delu knjige autor analizira međunarodnopravne aspekte neteritorijalne manjinske autonomije. Reč je o sagledavanju relevantnih međunarodnopravnih akata i akata tzv. mekog prava od značaja za problematiku neteritorijalne manjinske autonomije. Razmatranju tih pitanja autor prilazi u tri različita konteksta: u kontekstu međunarodnopravnog određenja pojma nacionalne manjine, u kontekstu o međunarodnopravnih rešenja od značaja za pravno relevantno određivanje individualne pripadnosti nacionalnoj manjini n u kontekstu pitanja da li međunarodnopravni instrumenti izričito propisuju obavezu uspostavlјanja neteritorijalnih manjinskih autonomnih aranžmana. kao i da li takvo rešenje podstiču, ili onemogućavaju. Četvrti deo knjige je najobimniji i posvećen je neteritorijalnoj manjinskoj autonomiji u uporednom pravu. Autor laje veoma ekstenzivan uporednopravni prikaz obrađujući rešenja o zakonodavstava šest država (Finske, Ruske Federacije, Estonije, Mađarske, Slovenije i Hrvatske) Posebno je važno istaći da autor koristi uporednopravni metod proučavanja U njegovom višem i naučno plodotvornijem vidu kroz problemski ili institucionalni pristup oličen u svestranom poređenju bitnih elemenata i pitanja od značaja za razmatranje pravnih aspekata i pravne prirode tela posredstvom kojih se neteritorijalna manjinska autonomija ostvaruje. U tom smislu, analizirana su pitanja ustavnopravnog uređenja legitimicijskih temelja države, nosioca suverenosti n obima i svrhe manjinske zaštite u državama koje su odabrane za uporedni prikaz, određenje pojma nacionalne manjine u nacionalnim pravima, načela i organizacione strukture institucionalnih aranžmana posredstvom kojih se ostvaruje manjinska neteritorijalna autonomija. formiranje o tela neteritorijalne manjinske autonomije kroz široku paletu pitanja koja se odnose na obaveznost njihovog formiranja i izbore za takva tela, Posebna pažnja posvećena je statusnim pitanjima, ulozi, poslovima im ovlašćenjima tela posredstvom kojih se ostvaruje neteritorijalna manjinska autonomija, kao n pitanjima njihovog finansiranja, kontrole nad njihovim ralom, obavezama organa javne vlasti ni zaštiti prava na neteritorijalnu autonomiju. Na osnovu ekstenzivne analize niza pitanja, autor u zaključnim razmatranjima. ukazuje da teorijska sagledavanja m uporednopravna rešenja i iskustva ukazuju da, uprkos izričitom normiranju, predstavnički karakter tela neteritorijalne manjinske autonomije nije potpun, zapravo da se takva tela, iako doprinose učešću manjina u javnom životu i procesu donošenja odluka., ne mogu smatrati forumima u okviru kojih zastupnici različitih pogleda i orijentacija u svemu predstavljaju manjine i donose odgovarajuće odluke. Naprotiv, autor ističe da se, što zbog činjenice la u mnogim sistemima postoje i različiti (dodatni) oblici političke participacije manjina, što zbog malog obima ovlašćenja i autonomnog odlučivanja sa eksternim dejstvom koje je, ako uopšte m postoji, svedeno samo na pitanja poput praznika i eventualno, i u sasvim ograničenom smislu, simbola i pitanja u vezi s maternjim jezikom, ova tela ne mogu u punom n pravom smislu te reči smatrati predstavničkim, Autoron zaključak je la takva tela primarno imaju ulogu demokratizovanih konsultativnih institucionalnih oblika čiji je značaj i većoj meri izražen u funkcionalnoj sferi. To je vidljivo na osnovu sadržine i prirode ovlašćenja kojima raspolažu, jer su ona u manjoj meri (ko)regulatorna, a mnogo više osnivačka i upravljačko-participativna u oblasti javnih službi, U tom smislu, imajući u vidu celinu poslova i ovlašćenja koja u uporednom pravu takva tela vrše, po autoru je jasno da ona imaju elemente kako personalno-kulturne, tako i personalna-funkcionalne autonomije i da se na osnovu ustavnog propisivanja prava na neteritorijalnu autonomiju ni na koji način ne može izvesti zaključak o vrsti i prirodi autoritativnih ovlašćenja koja takva tela dobijaju- Na osnovu uporednog istraživanja, autor je mišljenja da se takva ovlašćenja bez njihovog ustavnog opredeljivanja i preciziranja (kao što se to čini u slučaju lokalne samouprave) ne mogu smatrati izvornim, naročito i zbog toga što ne podrazumevaju regulatorne funkcije.

Actions (login required)

View Item