Ustavnopravni aspekti zabrane izazivanja i podsticanja neravnopravnosti, mržnje i netrpelјivosti u Republici Srbiji

Đurić, Vladimir and Manojlović, Savo (2017) Ustavnopravni aspekti zabrane izazivanja i podsticanja neravnopravnosti, mržnje i netrpelјivosti u Republici Srbiji. Pravni život (12). pp. 649-663. ISSN 0350-0500

Text 2017 - PŽ - Đurić, Manojlović.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (145kB)

Abstract

Zabrana izazivanja i podsticanja mržnje i netrpelјivosti, ili govor mržnje kako se u mnogim zakonodavstvima i naučnim radovima naziva, izaziva niz teorijskopravnih kontroverzi. Najčešće se dileme u vezi s govorom mržnje ispolјavaju u pitanju odnosa, zapravo konflikta, između slobode izražavanja i govora mržnje, kao i u domašaju i širini njegove zakonske inkriminacije, što se jasno ističe i u nizu teorijskih komentara i radova. U tom smislu, jasno je da se sa kontroverzama i dilemama koje prate zabranu izazivanja i podsticanja mržnje i netrpelјivosti najpre mogu suočiti zakonodavci u normativnom regulisanju te zabrane. U uporednom pravu, načelno posmatrano, postoje dva pristupa u zakonskom uređivanju te zabrane. Prema prvom pristupu, cilј zabrane govora mržnje je zaštita javnog poretka i on postoji u zakonodavstvima Velike Britanije, Izraela i Australije, a drugačiji pristup osnovni cilј takve zabrane nalazi u zaštiti lјudskog dostojanstva i on je odlika zakonodavstava Kanade, Danske, Francuske, SR Nemačke i Holandije. Odlika prvog pristupa je restriktivnija primena pravnih normi, dok je karakteristika drugog pristupa propisivanje ne samo krivičnih, već i građanskih sankcija i češća primena u praksi. Ne samo zakonodavci, već se i sudovi mogu suočiti sa različitim kontroverzama u vezi sa govorom mržnje prilikom rešavanja konkretnih sporova u vezi s njim. To se posebno odnosi na ustavne sudove koji se s problematikom govora mržnje mogu susresti u različitim vidovima svoje nadležnosti i čiji je pristu toj problematici u uporednom pravu bio veoma daleko od bilo kakve uniformnosti. U ovom radu autori ukazuju na moguće kontroverze i dileme koje prate ovaj institut i koje proističu iz njegovog normativnog uređenja u Republici Srbiji, a sa kojima se u ostvarivanju svojih nadležnosti može susresti Ustavni sud Srbije.

Actions (login required)

View Item