UGOVOR IZ LISABONA- INSTITUCIONALNA REFORMA EVROPSKE UNIJE

Ćeranić Perišić, Jelena (2008) UGOVOR IZ LISABONA- INSTITUCIONALNA REFORMA EVROPSKE UNIJE. Strani pravni život (2). pp. 45-62. ISSN 0039-2138

Text 03 Ceranic_SPZ-2 2008.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (387kB)

Abstract

Rad je posvećen Ugovoru potpisanom na konferenciji u Lisabonu 13. decembra 2007. godine. Ovim ugovorom, koji predstavlja konsenzus dvadeset sedam država članica Evropske unije, predviđene su izmene i dopune Ugovora o osnivanju Evropske unije i Ugovora o Evropskim zajednicama. Većina odredaba Ugovora iz Lisabona preuzeta je iz Predloga ugovora o Ustavu Evropske unije. Nakon uvodnih napomena o načinima ratifikacije koje su predvidele države članice, autor analizira razloge za institucionalnu reformu Evropske unije. Tokom poslednje decenije, Evropska unija suočava se sa političkim izazovima kao što su: porast broja država članica Unije, zahtev za demokratizacijom načina funkcionisanja institucija i neophodnost jačanja položaja Evropske unije na međunarodnom planu. U prvom delu rada autor analizira odredbe Ugovora iz Lisabona kojima se način rada institucija usklađuje sa povećanjem broja država članica. Odredbe se odnose na preraspodelu mandata u Evropskom parlamentu, sastav Komisije i izmenjeni način donošenja odluka u Savetu ministara. Drugi deo rada posvećen je demokratizaciji Evropske unije koja se postiže povećanjem ovlašćenja Evropskog parlamenta, transparentnošću rada institucija, jačanjem uloge nacionalnih parlamenata i uvođenjem prava inicijative za evropske građane. U trećem delu rada autor ispituje novine predložene Ugovorom koje se odnose na položaj Evropske unije kao aktera na međunarodnoj sceni. Ugovorom iz Lisabona predviđeno je sjedinjenje funkcije Visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost sa funkcijom potpredsednika Evropske komisije, priznanje svojstva pravnog lica Evropskoj uniji i začeci Zajedničke evropske odbrambene politike. U okviru zaključnih razmatranja, autor sumira izneta zapažanja i ističe neophodnost reforme kako bi Evropska unija, uprkos izmenjenoj situaciji, na unutrašnjem i na međunarodnom planu, mogla da nastavi da funkcioniše. Ključne reči: Evropska unija, Ugovor iz Lisabona, reforme, pravni poredak, evropske institucije, demokratija

Actions (login required)

View Item