Bračni i porodični status kao zabranјeni osnov diskriminacije – opšti osvrt

Rajić Ćalić, Jovana (2024) Bračni i porodični status kao zabranјeni osnov diskriminacije – opšti osvrt. In: Zbornik radova „Pravne praznine i punoća prava“ : XII Naučni skup povodom Dana Pravnog fakulteta, Međunarodni naučni skup održan 28. oktobra 2023. god. na Palama. Pravni fakultet, Istočno Sarajevo, pp. 348-366. ISBN 978-99938-57-84-6

Text 2024 - Pale - Tom_2 - Rajić Ćalić.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Iako Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju po osnovu pola, istraživanja i statistike pokazuju različit položaj ženskih u odnosnu na muške kandidate za zaposlenje u procesu zapošlјavanja. Različito tretiranje uslovlјeno je reproduktivnom ulogom žene, što posledično dovodi do diskriminacije po osnovu bračnog stanja, još uvek zakonski nedefinisanog osnova diskriminacije. Patrijarhalni obrasci funkcionisanja društva posmatraju ženu kao nosioca porodičnih dužnosti, što povlači diskriminaciju po osnovu porodičnih dužnosti, osnova diskriminacije koji traži svoje mesto na listi zabranjenih osnova diskriminacije. Drugačije tretiranje žena po osnovu bračnog i porodičnog statusa posebno je vidlјivo u procesu zapošlјavanja, u vidu postavlјanja nedozvolјenih pitanja o planiranju porodice i broja dece. Zbog toga je i najveći broj prijavlјenih slučajeva diskriminacije u izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji upravo u procesu zapošlјavanja, koje prijavlјuju žene. I pored naprednih odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, diskriminaciju žena po ovim osnovima nije moguće iskoreniti, te se postavlјa pitanje na koji način zaštiti žene u radnom odnosu, a posebno u procesu zapošlјavanja i obezbediti im jednak tretman. Autor polazi od hipoteze da pozitivnopravni okvir nije adekvatan da pruži zaštitu od diskriminacije ženama u procesu zapošlјavanja i na radu, te da promene treba da se kreću u pravcu propisivanja dodatnih mehanizama zaštite kakvi postoje u uporednom pravu, poput mogućnosti ćutanja na nedozvolјena pitanja i prisustva predstavnika sindikata razgovorima za posao, čime bi se mogućnost postavlјanja ovakvih pitanja i pravlјenja razlika među kandidatima smanjila.

Actions (login required)

View Item