Dozvoljenost unošenja religijskih elemenata u sekularnu zakletvu šefa države

Stanić, Miloš (2023) Dozvoljenost unošenja religijskih elemenata u sekularnu zakletvu šefa države. In: Državno-crkveno pravo. Pravni fakultet Univerziteta, Institut za pravne i društvene nauke, Kragujevac, pp. 231-245. ISBN 978-86-7623-130-0

Text 2023 - Drzavno-crkveno pravo KG - Stanić.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

U svetu, kao i u Evropi, postoji nekoliko modela odnosa između država i religijskih zajednica. Ipak, bez obzira na primenjeni model odnosa, postoji jedna nit, možda malo i neprimetna, koja od Starog veka, pa do savremenog doba, spaja pojedine države i religiju. To je ustanova zakletve sa religijskim elementima čiji tekst izgovaraju nosioci najviših državnih funkcija, prilikom stupanja na dužnost. Pravo se menjalo kroz vekove, ali i pored svih promena, ona je opstala, te postoji i u savremenim evropskim državama koje u svojim ustavima predviđaju odvojenost države i religije. Prvo pitanje koje se nameće jeste: Zbog čega se zakletva održala kroz vekove, nastavivši da postoji sve do savremenih pravnih sistema? Odgovor na ovo pitanje podstiče postavljanje još jednog pitanja: Koja je njena funkcija u savremenim pravnim sistemima evropskih država? Zatim, valjalo bi ispitati na koji način se u današnje vreme usaglašava princip sekularnosti države, sa ovakvim vidom zakletve, odnosno, način na koji se objašnjava postojanje ovakve zakletve uz proklamovanu slobodu veroispovesti? Na kraju, trebalo bi i da se pruži odgovor na pitanje, da li je dozvoljeno da predsednik sam „umetne” nekakav religijski element tokom polaganja zakletve? Kako bismo pravilno istražili ovu problematiku, koja često izmiče oku istraživača, neophodno je da se istraži niz posebnih i povezanih pitanja. Prvo, potrebno je istražiti pojam i značaj same zakletve. Drugo, modele odnosa država i verskih zajednica. Treće, pitanje nacionalnog i ustavnog identiteta. Četvrto, neophodno je pružiti odgovarajuće uporednopravne primere, a kako bi se, kao peto, ponudili odgovarajući zaključci. Zaključuje se, a imajući u vidu, pre svega, funkciju zakletve, da je dozvoljeno „dodavanje“ određenih elemenata, koji služe samo dodatnom osnaživanju funkcije zakletve u okviru pravnog poretka i ustavnog identiteta države. U tom smislu će biti i strukturiran ovaj rad.

Actions (login required)

View Item