Materijalno krivično pravo Evropske unije i proces usklađivanja na primeru prava Republike Srbije

Mrvić Petrović, Nataša (2022) Materijalno krivično pravo Evropske unije i proces usklađivanja na primeru prava Republike Srbije. In: 65 godina od Rimskih ugovora: Evropska unija i perspektive evropskih integracija Srbije. Institut za uporedno pravo, Beograd, pp. 73-89. ISBN 978-86-80186-96-2

Text 2022 - 65 godina Rimskih ugovora - Mrvić Petrović.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (233kB)

Abstract

U radu su analizirane normativne aktivnosti Evropske unije (EU) na ujednačavanju materijalnog krivičnog prava, naročito posle Lisabonskog ugovora (2007– 2009). Pravni osnov zakonodavnih nadležnosti EU u oblasti krivičnog prava jeste čl. 83 Ugovora o funkcionisanju EU iz 2016, ali se u praksi koriste i drugi pravni osnovi. Rezultat su stihijni razvoj i ekspanzija tzv. sporednog krivičnog prava EU, koja jenjava tek posle 2017. godine. Opšti deo krivičnog prava EU razvijen je samo fragmentarno. Značajne razlike među krivičnim zakonodavstvima u pogledu ideologije i kriminalne politike otežavaju proces usklađivanja. Usklađivanje je vertikalno – državi se nameće obaveza propisivanja minimalnih obeležja određenog krivičnog dela (EU krivičnog dela) i odgovarajuće sankcije. Time se narušava koherentnost domaćeg krivičnog prava, naročito u sistemima u kojima se tradicionalno izbegava propisivanje i izricanje dugih kazni zatvora. Primer Republike Srbije pokazuje da se pri svim izmenama zakonodavstva od 2009. godine vodi računa o usklađivanju sa prihvaćenim međunarodnim standardima i pravom Evropske unije, npr. radi sprečavanja zločina mržnje, terorizma, trgovine ljudima, korupcije i privrednog kriminaliteta. Autor ocenjuje da se izmenama pristupa ad hoc, bez jasnog plana kako sačuvati koherentnost domaćeg krivičnopravnog sistema a istovremeno delotvorno primeniti krivično pravo Evropske unije.

Actions (login required)

View Item