STALNI ARBITRAŽNI SUD

Čolović, Vladimir (2009) STALNI ARBITRAŽNI SUD. In: Srpsko pravo i međunarodne sudske institucije. Institut za uporedno pravo, Beograd, pp. 101-121. ISBN 978-86-80059-60-0

Text srpsko pravo VČ.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

Stalni arbitražni sud je osnovan na Haškoj konferenciji mira koja je održana 1899.godine. Njegovo funkcionisanje je uređeno dvema Konvencijama i to Konvencijom o mirnom rešavanju sporova od 29.jula 1899.godine i Konvencijom o mirnom rešavanju sporova od 18.oktobra 1907.godine. Osnivanje Stalnog arbitražnog suda je, pre svega, imalo za cilj izbegavanje sukoba i ratova između država. Međutim, države i drugi subjekti su ovom Sudu poveravali i druge vrste sporova, ekonomske i privredne. Stalni arbitražni sud rešava i sporove između međunarodnih organizacija, privatnih lica, kao i drugih subjekata. Osim toga, Stalni arbitražni sud rešava i sporove u oblasti zaštite životne sredine. Osim pomenute dve Konvencije, Stalni arbitražni sud primenjuje i Opciona pravila postupka, kao i Abuitražna pravila UNCITRAL. Može se reći da se primenjuju opšta pravila vezana za arbitražno postupanje. Stalni arbitražni sud se sastoji od administrativnog osoblja, koje je stalno zaposleno. Organi Stalnog arbitražnog suda su Administrativni savet i Međunarodni biro – Sekretarijat, na čijem je čelu Generalni sekretar. Lista arbitara je sastavljena od lica koje imenuju države članice. Svaka država članica imenuje najviše četiri lica za članove Suda za period od šest godina. Ta lica mogu biti ponovo imenovana. Praksa Stalnog arbitražnog suda je skromna. Do sada je ovaj organ rešavao nešto preko 50 sporova. Aktivnost Stalnog arbitražnog suda je povećana krajem XX veka. Republika Srbija je članica Stalnog arbitražnog suda i imenovala je četvoricu sudija, koja se nalaze na listi arbitara.

Actions (login required)

View Item