Evropski bezbednosni i odbrambeni identitet i migrantska kriza

Zečević, Slobodan and Gasmi, Gordana (2016) Evropski bezbednosni i odbrambeni identitet i migrantska kriza. Strani pravni život, 60 (2). pp. 57-75. ISSN 0039-2138

Text 03 Zecevic, Gasmi_SPZ-2 2016.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (380kB)

Abstract

Evropski bezbedonosni i odbrambeni identitet, odnosno kapacitet Evropske unije (EU) da rešava hitnu migrantsku krizu sagledan je u svetlu pravnih aspekata mehanizama predviđenih osnivačkim ugovorima, a posebno važećeg Ugovora o EU iz Lisabona (2009). Početkom XXI veka EU je bila pogođena sa nekoliko sukcesivnih kriza. Reč je o svetskoj fnansijskoj krizi iz 2007. godine čije je izvor bio na fnansijskom tržištu SAD, o dužničkoj krizi Grčke koja traje od 2008. godine i koja je eskalirala u leto 2015., a posebno se radi o izbegličkoj krizi. Prethodno pomenuti događaji su ukazali da nedovršeni suverenitet EU, uzrokovan zastojem u izgradnji evropske federalne države je sprečava da ima adekvatne odgovore na krizna stanja. Zbog svojih međudržavnih i konfederalnih odlika EU ne može da reaguje na brz, jedinstven i adkevatan način na migrantsku krizu, kao i na druge izazove u globalizovanom svetu. Sve više se govori i o formalnom tj zvaničnom ukidanju Šengen sporazuma, koji je pravno simbolizovao prostor bez granica među državama članicama, a u situaciji podizanja betonskih i žičanih prepreka na graničnim prelazima među tim istim državama i u jeku njihovog međusobnog optuživanja za nedostatak solidarnosti u zbrinjavanju izbeglica. Ukidanje Šengena krajem 2015. se desilo na faktički način, odnosno vaninstitucionalno i bez formalne odluke na nivou organa Unije. Situacija je tim više zaoštrena kada se ima u vidu negativna bezbedonosna dimenzija migrantske krize. Naime, članice EU odbijanjem solidarnosti poručuju da ne žele bezbedonosne probleme na svojoj teritoriji, koje priliv izbeglica neminovno sobom nosi. Dve odluke EU (2015) o pravednoj raspodeli tražioca azila na ostale zemlje članice , kako bi umanjili pritisak na Italiju, Grčku i Mađarsku značile su privremeno ukidanje Dablinskog sistema azila. Dablinski sistem azila je najviše kritikovan od strane A. Merkel, nemačke kancelarke, ali i od strane drugih zvaničnika EU, jer omogućava najveći pritisak na zemlje koje su na prvoj liniji migrantskog fronta. U svom pledoajeu, Merkelova se uz upozorenje da je takav sistem azila zastareo, založila za uvođenje novog zajedničkog sistema EU na bazi pravedne raspodele tereta davanja azila i uz ukidanje nacionalnih egoizama. Da li je na sceni “Evropa - Tvrđava” ili Evropa bez granica, ostaje da se vidi kroz rasplet migrantske krize u predstojećem srednjeročnom periodu. Odsustvo bezbednosnog i odbrambenog identiteta i EU suvereniteta čini Uniju neefkasnom, posebno u migrantskoj krizi bez presedana, čime se potpiruju rasprave o svrsi njenog postojanja. Čuveni Žan Mone je, međutim, davno rekao da su krize ujedno i veliki ujedinitelji, te ostaje da se vidi da li će ova vizionarska misao prevladati aktuelno uskogrudi pristup u EU.

Actions (login required)

View Item