Krivičnopravna zaštita finansijskih interesa Evropske unije

Kostić, Jelena (2018) Krivičnopravna zaštita finansijskih interesa Evropske unije. Monografija (171). Institut za uporedno pravo, Beograd. ISBN 978-86-80186-43-6

Text 2018 - Krivičnopravna zaštita finansijskih interesa Evropske unije - Kostić.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (917kB)

Abstract

Pojam krivičnopravne zaštite finansijskih interesa Evropske unije ne bi trebalo posmatrati isklјučivo kroz odredbe materijalnog krivičnog zakonodavstva, već u širem smislu kroz sve mere koje se preduzimaju u cilјu njihove zaštite. To su kako krivičnoprocesne, tako i operativne mere koje se preduzimaju na teritoriji država članica u cilјu vođenja postupaka protiv izvršilaca krivičnih dela na štetu finansijskih inte- resa Unije. Monografija sadrži sedam tematskih celina. Prva celina je posvećena definisanju pojma finansijskih interesa Evropske unije. U okviru nje autorka nastoji da objasni svrhu njihove zaštite. Osim toga, objašnjava i način finansiranja Evropske unije, kako bi ukazala na blisku vezu između zaštite fiskalnih interesa zemalјa članica i finansijskih interesa Unije. U okviru drugog poglavlјa razmatra se opravdanost zaštite finansijskih interesa Evropske unije krivičnopravnim merama. U tom delu pokušava da definiše kako objekt zaštite, tako i posledice krivičnih dela kojima se ugrožavaju finansijski interesi Evropske unije. Nakon toga, u istom poglavlјu analizira i razvoj krivičnopravne zaštite finansijskih interesa Unije, kao i sadržaj njenih relevantnih propisa. Imajući u vidu da je u cilјu otkrivanja i dokazivanja finansijskih krivičnih dela neophodna i saradnja određenih državnih organa, kao što su poreske uprave država članica, autorka se osvrće i na odredbe direktiva kojima je uređena saradnja nadležnih institucija u toj oblasti. Propisivanje krivičnih sankcija samo po sebi nema svrhu bez postojanja adekvatnog nivoa saradnje nadležnih organa. Treći deo monografije posvećen je analizi institucionalnih kapaciteta Evropske unije u kontekstu zaštite njenih finansijskih interesa. U tom delu autorka ukazuje na značaj Evropskog revizorskog suda, Europola, Eurodžasta, Evropske kancelarije za borbu protiv finansijskih prevara (OLAF) i Kancelarije evropskog javnog tužioca. S obzirom na to da Republika Srbija prema Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja Uniji za 2018. godinu treba da uskladi svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama sadržanim u Direktivi iz 2017. godine o borbi protiv krivičnih dela na štetu finansijskih interesa Evropske unije, predmet analize u četvrtom poglavlјu monografije su odredbe materijalnog krivičnog prava u zakonodavstvu šest zemalјa članica: Hrvatske, Slovenije, Nemačke, Italije, Estonije i Mađarske. Razlog za odabir tih zemalјa je činjenica da su Hrvatska, Slovenija i Nemačka dale izričit pristanak kada je u pitanju uspostavlјanje bliske saradnje država članica u postupku uspostavlјanja Kancelarije evropskog javnog tužioca. Pored toga, Hrvatska i Slovenija sa Republikom Srbijom dele istu pravnu tradiciju, jer su nekada bile članice Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Italija i Estonija su izrazile želјu za saradnjom u cilјu uspostavlјanja Kancelarije evropskog javnog tužioca, ali se čini da još uvek nisu spremne da se zvanično uklјuče u uspostavlјanje tog instituta. Predmet analize jesu i odredbe materijalnog krivičnog prava Mađarske koja još uvek nije izrazila želјu za saradnjom u cilјu uspostavlјanja navedene Kancelarije. Osim toga, autorka ukazuje i da se uspostavlјanjem instituta Evropskog javnog tužioca zemlјe članice ne odriču svoje suverenosti u krivičnopravnoj materiji, već to doprinosi adekvatnoj specijalizaciji nadležnih nacionalnih organa u cilјu prevencije krivičnih dela kojima se ugrožavaju finansijski interesi Evropske unije. Peto poglavlјe posvećeno je zaštiti finansijskih interesa Evropske unije u Republici Srbiji. U okviru tog dela analizira se trenutni nivo zaštite, kao i krivičnopravne odredbe kojima je ona omogućena. Naravno, treba imati u vidu da Republika Srbija još uvek nije članica Unije, pa krivičnopravne odredbe ne mogu da budu istog kvaliteta kao odredbe zemalјa članica. U istom delu monografije analizira se i adekvatnost institucionalnih kapaciteta uspostavlјenih na nacionalnom nivou ne samo u cilјu prevencije krivičnih dela na štetu finansijskih interesa Evropske unije, već i drugih nepravilnosti kojima se oni ugrožavaju. Evropska komisija u delu svojih administrativnih ovlašćenja vrši nadzor nad sprovođenjem mera zaštite finansijskih interesa Unije na nivou zemalјa članica. U šestom delu monografije analizira se sadržaj tih izveštaja za petogodišnji period, od 2013. do 2017. godine. Na osnovu mera koje se preduzimaju u zemlјama članicama može se doneti zaklјučak o adekvatnosti nivoa zaštite finansijskih interesa Unije na nacionalnom nivou i preduzeti neophodne mere u cilјu povećanja njihove efikasnosti. U poslednjem delu analizirane su odluke Evropskog suda pravde u predmetima koji se tiču krivičnopravne zaštite finansijskih interesa Evropske unije. Na osnovu takve analize moguće je doneti zaklјučak o potrebi unapređenja zaštite ne samo tih interesa, već i nacionalnog fiskalnog sistema. Dva problema koja su prisutna u praksi u vezi sa tim krivičnim delima jesu kratki rokovi zastarelosti krivičnog gonjenja i primena instituta ne bis in idem. Kada su u pitanju finansijska krivična dela, u njihovom otkrivanju učestvuju različiti državni organi koji tom prilikom primenjuju pravila upravnog postupka. Dešava se da takvi postupci traju veoma dugo, tako da zastarelost krivičnog gonjenja često nastupi pre trenutka podnošenja krivične prijave od strane nadležnih organa. Zbog toga se čini da je za krivična dela finansijskog karaktera na nacionalnom nivou neophodno propisati duže rokove zastarelosti krivičnog gonjenja. U vezi sa primenom te mogućnosti u pogledu krivičnopravne zaštite finansijskih interesa Unije, Evropski sud pravde je zauzeo svoj stav. Prema njemu, u skladu sa odredbama Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, nijedna država članica njenim finansijskim interesima ne može pružiti veću krivičnopravnu zaštitu u odnosu na vlastite finansijske interese. Upravo je zbog toga neophodno na nacionalnom nivou ispitati adekvatnost rokova zastarelosti krivičnog gonjenja izvršilaca dela finansijskog (ekonomskog) karaktera. Kada je u pitanju primena načela ne bis in idem postavlјa se pitanje da li je moguće izreći krivičnu sankciju nekom licu kojem je u prethodnom periodu već izrečena sankcija za prekršaj. Na nacionalnom nivou je prisutan problem u praksi kada je u pitanju vođenje postupaka protiv izvršilaca poreskih krivičnih dela. Evropski sud pravde je zauzeo stav u vezi sa primenom navedenog načela u slučaju Menci, a koji je predmet analize u poslednjem delu monografije.

Actions (login required)

View Item