Venecijanska komisija i njeno bavljenje Srbijom

Vukasović, Predrag (2010) Venecijanska komisija i njeno bavljenje Srbijom. Strani pravni život, 54 (1). pp. 7-30. ISSN 0039-2138

Text PV 2010 SPZ.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (445kB)

Abstract

Ovaj se prilog odnosi na Venecijansku komisiju, njenu misiju, zadatke, sastav, način finansiranja i postupak pred njom. U drugom delu teksta pomalo apstraktne odredbe njenog Statuta ilustrovane su osnovnim podacima o njenom radu u nekim slučajevima vezanim za Srbiju. Venecijanska komisija, čiji je zvaničan naziv Evropska komisija za demokratiju posredstvom prava, predstavlja savetodavni organ Saveta Evrope, mada je od samog njenog osnivanja 1990. godine bilo moguće da u njenom radu učestvuju i države koje nisu pristupile Savetu Evrope. Prvobitni joj je zadatak bio da potpomogne demokratsku tranziciju ranije socijalističkih zemalja srednje i istočne Evrope, pružajući im stručnu pravnu pomoć i savetodavne usluge korisne za razvoj pravnih i političkih ustanova demokratske države. Shodno tome, njeni osnivači zamišljali su je kao jedan privremen, ad hoc organ sa vremenski ograničenim mandatom. Ali ubrzo je postalo jasno da je razvoj demokratskih ustanova kontinuiran proces bez precizno određenog vremenskog okvira; štaviše, pokazalo se da taj proces nije ni prostorno ograničen samo na „nove demokratije“ na Istoku, već se tiče i država sa mnogo dužom tradicijom funkcionisanja demokratskih organa vlasti i sa čvršće ukorenjenom vladavinom prava. Nakon samo dve godine rada Venecijanska komisija postala je stalni organ Saveta Evrope.Sve države – osnivači Komisije bile su članice Saveta Evrope, ali se one s obzirom na funkcionisanje svojih demokratskih ustanova mogu podeliti na tri posebne grupe: a)države sa razvijenim, čvrsto ukorenjenim i stabilizovanim demokratskim ustanovama koje rutinski funkcionišu (Francuska, Švedska); b)države koje su u relativno bliskoj prošlosti izvršile uspešan prelaz iz autoritarnog u demokratski poredak (Španija, Portugalija, Grčka), i c) države koje se još bore s nedovoljnom delotvornošću svojih demokratskih ustanova i/ ili nesređenim unutrašnjim odnosima (Turska, Kipar). Države iz sve tri grupe imale su mnoga specifična iskustva u stvaranju i funkcionisanju demokratskih ustanova, kao i u stvaranju pravnih garantija za njihov rad, koja su mogle ponuditi isočnoevropskim demokratijama u povoju i podeliti ih sa njima. Povodi u kojima se Venecijanska komisija bavila pitanjima vezanim za Srbiju mogu se podeliti u tri zasebne celine: a) zaštita ljudskih prava na Kosovu; b)pravne garantije Državne zajednice Srbije i Crne Gore zaštiti ljudskih i manjinskih prava, kao i c) reforma pravnog sistema Srbije kao samostalne države.

Actions (login required)

View Item