Aktivna legitimacija i prigovor prevaljivanja cene zbog povrede EU prava konkurencije

Vukadinović Marković, Jelena and Vukadinović, Vladimir (2020) Aktivna legitimacija i prigovor prevaljivanja cene zbog povrede EU prava konkurencije. In: Liber amicorum in honour of Radovan D. Vukadinović : Izazovi u međunarodnom poslovnom pravu i pravu Evropske unije, zbornik radova povodom 40 godina univerzitetske karijere akademika prof. dr Radovana D. Vukadinovića. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske; Udruženje za evropsko pravo, Banja Luka-Kragujevac, pp. 681-702. ISBN 978-86-913529-3-6

Text 2020 - Liber Amicorum RV - Vukadinović Marković, Vukadinović (1).pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (281kB)

Abstract

Pod kartelnim ili restriktivnim sporazumom, ili kartelom, podrazumeva se tajni sporazum učesnika na tržištu koji na nedozvoljeni način ograničavaju konkurenciju i nanose štetu trgovini i drugim licima. Štetno dejstvo kartela se uglavnom manifestuje kroz neopravdano povećanje cena kartelnog proizvoda ili usluge, što izaziva dalju štetu učesnicima na tržištu. Zbog toga je oštećenim licima dato pravo da pokrenu postupak za naknadu pretrpljene štete. Tuženi, međutim, može u takvim postupcima istaći prigovor da je tužalac kao kupac robe po kartelnoj ceni, štetu nastalu plaćanjem veće cene, prevalio na sledećeg kupca. U pravu Evropske unije (EU pravo), pitanje prava na naknadu štete je složeno jer se mora posmatrati u sklopu opšteg pitanja postojanja i zaštite subjektivnih prava zbog povrede EU prava i opšteg načela vanugovorne odgovornosti Evropske unije. Pitanje je aktuelizovano donošenjem presuda Suda pravde EU, u predmetima Karidž, Kone i Otis II, i primenom Direktive o naknadi štete zbog povrede članova 101. i 102. Ugovora o funkcionisanju EU (UEFE). U radu je pitanje prava na naknadu štete analizirano u materijalno pravnom i u procesno pravnom pogledu. U materiajlnopravnom smislu se, kao sporno, postavlja pitanje da li pravo EU u objektivnom smislu, kao skup pozitivno pravnih propisa, ima kapacitet da stvara pojedinačna subjektivna prava, različita od prava koja pojedinci imaju na osnovu unutrašnjeg nacionalnog prava, jer nastaju ili izviru iz nadnacionalnih propisa EU. Postojanje ovih prava i njihovo priznavanje, otvara niz procesnih pitanja u vezi načina i pravnih sredstava za njihovu primenu, koja se u generalnom smislu svode na dilemu da li i u pravu EU važi maksima ubi ius ibi remedium. Ovim, i drugim, pitanjima prava EU, koja se po sadržini kreću od udžbeničkih izlaganja do polemičkih rasprava u toku nastavničke i naučne karijere bavio se profesor Vukadinović, nezavisno od promenjivog odnosa društva prema Evropskoj uniji. Profesor Vukadinović je pravo EU, kad god je to bilo moguće i uputno, posmatrao u sklopu širih procesa internacionalizacije i evropeizacije ne samo prava, već i načina življenja. Pri tome se zalagao da se internacionalizacijom Medjunarodnog poslovnog prava i evropeizacijom pravnih i drugih pravila ne dovede u pitanje nacionalni identitet ni državljana, ni njihovih država. Osim što je sa nepresušnim entuzijazmom pisao o pravu EU, učešćem u brojnim skupovima i usavršavanjima u inostranstvu razmenjivao je ideje i na najbolji praktični način primenjivao slobodu kretanja lica i razmene ideje, podstičući mlade istraživače da se u zdravoj konkrenciji i sami okušaju u tome. U grupu na koju je presudno uticao spadaju i kouatori ovih redova.

Actions (login required)

View Item