Ćorić, Vesna and Ćeranić Perišić, Jelena and Đurić, Vladimir and Knežević Bojović, Ana and Višekruna, Aleksandra and Marković, Vasilije (2023) Analitički dokument Razvoj modela za usklađivanje Republike Srbije sa presudama Suda pravde EU koje su izvor prava i modela za praćenje presuda/mišlјenja/studija Evropskog suda za lјudska prava i Venecijanske komisije. Institut za uporedno pravo, Beograd.
Full text not available from this repository. (Request a copy)Abstract
Značaj sudske prakse Suda pravde Evropske unije za pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji pre svega se ogleda u činjenici da ona predstavlja deo pravnih tekovina Evropske unije koje će Srbija morati da sprovede i primeni u trenutku pristupanja. To implicira da je potrebno da Srbija redovno prati ne samo promene u korpusu zakonodavstva Evropske unije već i praksu Suda pravde Evropske unije kako bi se moglo smatrati da je ispunila svoje obaveze. Pitanje značaja prakse Suda pravde Evropske unije može se posmatrati i sa aspekta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jer u pojedinim oblastima pojmovi koje koristi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju obuhvataju i određenja izgrađena kroz praksu Suda pravde Evropske unije. Značaj prakse Evropskog suda za ljudska prava za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji se u prvoj ravni ogleda u autoritetu koji odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda uživaju u pravnom poretku Evropske unije. U Preambuli Povelje Evropske unije o osnovnim pravima reafirmišu se prava koja proističu, između ostalog, iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, dok se Poveljom propisuje da prava predviđena Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavljaju minimalni standard zaštite ljudskih prava u Evropskoj uniji. Sud pravde Evropske unije često kao argumente za svoje stavove navodi relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava. U kontekstu pregovaračkog procesa, od država kandidata se očekuje da uzimaju u obzir i da se pridržavaju prakse Evropskog suda za ljudska prava ne samo u pogledu presuda donetih protiv njih, već i u pogledu prakse donete protiv drugih država. Značaj prakse Venecijanske komisije za proces evropskih integracija vidljiv je kroz posrednu pravnu obaveznost mišljenja Venecijanske komisije u pitanjima od značaja za uspostavljanje i razvoj vladavine prava, do koje može doći ukoliko se Evropskog suda za ljudska prava u svojim presudama poziva na mišljenja i studije Venecijanske komisije . Za integracioni proces Republike Srbije od neposrednijeg je značaja pozivanje na aktivnosti Venecijanske komisije u rezolucijama Evropskog parlamenta, dokumentima Evropske komisije, i presudama samog Suda pravde Evropske unije. Za potrebe izrade Analitičkog dokumenta projektni tim Instituta za uporedno pravo razmotrio je relevantni normativni okvir i iskustva u pogledu usklađivanja sa praksom tri navedena tela. Fokus je bio na državama koje su u članstvo primane 2004, 2007. i 2013. godine, kao i na državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. U istraživanju projektni tim je koristio komparativni, normativni, pravnoteorijski i egzegetički metod, metod analize sadržaja (primarnih i sekundarnih) i intervjue. Utvrđeno je da je pitanje praćenja, identifikovanja i usaglašavanja s presudama Suda pravde Evropske unije u kontekstu institucionalizacije kvalitativno drugačije u pretpristupnom periodu u odnosu na period nakon sticanja punopravnog članstva. Naime, u prvoj fazi takvi poslovi mogu biti locirani delom i u okviru izvršno- upravne vlasti, dok su nakon sticanja punopravnog članstva poglavito vezani za sudstvo. U pogledu praćenja presuda Evropskog suda za ljudska prava uočeno je kreiranje određenih strukturalno-institucionalnih rešenja, koja u funkcionalnom smislu čine nužnu prateću delatnost u poslovima zastupanja pred Evropskim sudom za ljudska prava. Takođe, primećeno je i da su različiti organizacioni oblici koji obavljaju poslove zastupanja pred Evropskim sudom za ljudska prava neretko involvirani i u poslove zastupanja pred Sudom pravde EU, te da se može uočiti tendencija konvergencije praćenja prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde EU, što, funkcionalno posmatrano, može sugerisati i neophodnost njihove saradnje. Naposletku uočeno je da praćenje mišljenja/studija Venecijanske komisije nije bilo dovođeno u vezu s procesom EU integracija, niti je, institucionalizovano u bilo kojoj državi članici. U odnosu na praćenje prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde EU identifikovano je i osnivanje/uključivanje relevantnih naučnih institucija koje pružaju podršku nadležnim upravnim organima ili preuzimaju ključnu ulogu u procesu praćenja, identifikovanja i formulisanja predloga za usaglašavanje. U odnosu na Republiku Srbiju, projektni tim je zaključio da ne postoji sveobuhvatan, jednoobrazan i centralizovan institucionalni mehanizam za praćenje i identifikovanje presuda/studija/mišljenja Evropskog suda za ljudska prava, Suda pravde EU i Venecijanske komisije i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa njima. To se naročito odnosi na kontekst evropskih integracija. Iz pozitivnopravnih rešenja, sledi da bi model/institucionalni mehanizam mogao da bude lociran pri Timu, tačnije da bi sekretari pregovaračkih grupa u saradnji sa stručnim licima angažovanim u okviru tima isključivo za takve poslove (npr. iz naučnih institucija u oblasti pravnih nauka) mogli da prate i identifikuju presude, a da se poslovi usaglašavanja potom obavljaju na višem nivou. Zaključuje se da bi za Srbiju najpogodniji institucionalni mehanizam za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU oličenim u presudama Suda pravde EU, kao i za praćenje presuda Evropskog suda za ljudska prava i mišljenja i studija Venecijanske komisije, u organizaciono-institucionalnom smislu trebalo da predstavlja delotvoran okvir za funkcionalno obavljanje aktivnosti praćenja, identifikovanja i usaglašavanja. Organizacija institucionalnog mehanizma zasnivala bi se na relativno permanentnoj strukturi, koja bi trebalo da izražava i određeni fleksibilni pristup. Osmišljena organizacija omogućila bi da se klasifikovanje i sistematizovanje identifikovanih akata i dokumenata relevantnih nadnacionalnih tela vrši prema pregovaračkim poglavljima. Spektar daljeg organizovanja na relaciji Ministarstvo za evropske integracije - pregovaračke grupe - ekspertski članovi Tima za podršku bi mogao da obuhvati određivanje kontakt osobe u ličnosti sekretara pregovaračke grupe, sazivanje formalnih sastanaka po unapred utvrđenoj dinamici, uspostavljanje ad hoc radnih grupa i/ili inkluzivnih stručnih pomoćnih tela za rešavanje konkretnih pitanja u čijem radu bi mogli da učestvuju predstavnici državnih institucija u okviru kojih se i inače obavlja aktivnost praćenja na parcijalni način, kao i naučnih institucija iz oblasti pravnih nauka. Institucionalni mehanizam bi u kadrovskom smislu podrazumevao u prvom redu sekretare pregovaračkih grupa i službenike Ministarstva za evropske integracije koji prate odgovarajuća poglavlja. Procesi koji bi se obavljali u okviru institucionalnog mehanizma obuhvatali bi aktivnosti praćenja, identifikovanja presuda/mišljenja/studija i usaglašavanja sa presudama Suda pravde EU, a po potrebi i sa drugim aktima i dokumentima. U metodološkom smislu, ova aktivnost se sprovodi upotrebom dve metodološke tehnike – klasifikovanjem i konceptualnim mapiranjem. Klasifikovanje započinje upotrebom pretraživanja kao metodološkog alata. Nakon pretraživanja i sistematizovanja presuda/mišljenja/studija neophodno je pristupiti konceptualnom mapiranju. Prvi korak u sprovođenju ove metodološke tehnike je utvrđivanje veza i odnosa između presuda/mišljenja/studija i odgovarajućih pravnih akata EU, a potom i njihovo sumiranje (navođenje činjenica slučaja i utvrđivanje njihove suštine i principa). Naposletku, neophodno je izvršiti i unakrsno upućivanje , i to utvrđivanjem eventualnog postojanja izričitog ili posrednog unakrsnog upućivanja između presuda/mišljenja/studija nadnacionalnih tela čija se praksa prati. Na osnovu inicijalnog konceptualnog mapiranja vrši se utvrđivanje relevantnosti odgovarajuće presude/mišljenja/studije. Relevantnost bi trebalo odrediti spram činjenice da li je presuda/mišljenje/studija značajna u pretpristupnom periodu ili će za Republiku Srbiju biti relevantna nakon pristupanja EU. Budući da podrazumeva i određeno polje slobodne procene, aktivnost identifikovanja bi trebalo da se vrši kolegijalno, od strane većeg broja lica, na formalnim sastancima predstavnika pregovaračke grupe (obavezno predsednik i sekretari), službenika Ministarstva za evropske integracije i ekspertskih članova Tima za podršku. Nakon utvrđivanja relevantnosti, pristupa se proveri usklađenosti domaćih pravnih rešenja sa suštinom presuda/mišljenja/studija i to: utvrđivanjem potrebe za usaglašavanjem, utvrđivanju cilja i obima usaglašavanja na formalnim sastancima predstavnika pregovaračke grupe, službenika Ministarstva za evropske integracije koji prate odgovarajuća poglavlja i ekspertskih članova Tima za podršku, te uobličavanjem cilja, obima i najpogodnijeg načina usaglašavanja na formalnim zasedanjima pregovaračke grupe. Opisani institucionalni mehanizam, po prirodi stvari, nije u Analitičkom dokumentu mogao da bude testiran u svojoj strukturnoj (u smislu kadrova i organizacije) i institucionalnoj, već samo u procesnoj komponenti. Projektni tim testirao je procese predviđene institucionalnim mehanizmom, u skladu sa projektnim zadatkom, u okviru tri pregovaračka poglavlja: 7– Intelektualna svojina; 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 27 – Zaštita životne sredine. Unutar svakog od tri odabrana pregovaračka poglavlja, iz metodoloških i razloga svrsishodnosti, odabrane su tri uže tematske celine: žig, sloboda misli, savesti i veroispovesti, te otpadne vode. Testiranje institucionalnog mehanizma kroz tri modela (1, 2a i 2b) pokazalo je, na prvom mestu, funkcionalnost modela. Usled činjenice da nije uvek moguće sa svim tematskim celinama povezati konkretne pravne akte Evropske unije identifikovane u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, testiranje institucionalnog mehanizma dalo je odgovor na obe situacije: i kada je takvo identifikovanje prisutno, kao i kada takvo identifikovanje nije moguće jer nije naveden akt Evropske unije za konkretnu tematsku celinu. U takvoj situaciji, testiranju institucionalnog mehanizma pristupilo se praćenjem, u smislu projektnog zadatka, putem unosa adekvatnih deskriptora u odgovarajuće baze i na odgovarajućim internet stranicama. Uočeno je da pretraga prakse svakog od tri nadnacionalna tela u odnosu na pojedine tematske celine u okviru određenih pregovaračkih poglavlјa ne ishoduje uvek postojanjem prakse sva tri nadnacionalna tela u konkretnoj oblasti. U okviru testiranja primećene su i prakse neposrednog i posrednog unakrsnog upućivanja, čime je dodatno potvrđeno da su osnovne postavke predloženog institucionalnog mehanizma pravilno anticipirane. Usled svega navedenog, može se zaklјučiti da je procesna komponenta institucionalnog mehanizma podobna za dalјe strukturno i institucionalno uobličavanje u skladu sa smernicama sadržanim u Analitičkom dokumentu.
| Item Type: | Public Policies |
|---|---|
| Uncontrolled Keywords: | Sud pravde EU, Evropski sud za ljudska prava, Venecijanska komisija, Republika Srbija |
| Subjects: | Pravo Evropske unije |
| Depositing User: | Aleksandra Višekruna |
| Date Deposited: | 16 May 2024 09:26 |
| Last Modified: | 08 Aug 2024 17:13 |
| URI: | http://ricl.iup.rs/id/eprint/1969 |
Actions (login required)
 |
View Item |
Altmetric
Altmetric